O laminatu

Šta je laminat

Laminatne podne obloge su mešavine različitih materijala, ne sadrže štetne supstance i u suštini od 80 – 90% od ukupnog sastava čini drvo. Laminat kao moderna i elegantna podna obloga ima mnoge prednosti i veliki broj dekorativnih mogućnosti, i zbog toga se sve češće upotrebljava u opremanju kako stambenih, tako i poslovnih prostora, ugostiteljskih objekata, škola, sportskih dvorana. Za razliku od parketa, laminat je slojevita ploča izrađena od drvenih vlakana čiji je gornji sloj obrađen tako da verno imitira strukturu drveta, pri čemu se stiče vizuelni efekat kao kod parketa, brodskog poda, pa čak i keramičkih pločica.

Laminatno jezgro se sastoji od drvenih vlakana koja pri vlaženju bubre a pri sušenju se utežu. Ovi spoljašnji faktori mogu da izazovu deformisanje postavljenog laminata pa se isti ne preporučuje za kupatila, saune i prostorije u kojima je bazen.

Osobine laminata

Laminat

Laminat je otporan na udarce, svetlost, ogrebotine, umerenu vlagu, habanje, na skoro sve hemikalije koje se pojavljuju u domaćinstvu. Odlikuje se velikom postojanošću boja. Lako se održava, ne izaziva alergije. U slučaju zapaljenja ne oslobađa toksične gasove štetne za ljudsko zdravlje. Laminat je gotova podna obloga i ne zahteva nikakvu konačnu obradu. Laminat nije moguće brusiti i ponovo lakirati a, zavisno od vrste, ne mora se ni lepiti. Zahvaljujući svojoj slojevitoj strukturi, laminat je izuzetno trajan, izdržljiv i otporan na habanje.

Lako se ugrađuje, sama ugradnja ne zahteva mnogo vremena. Jednom postavljen laminat je lako ukloniti i postaviti ga na drugo mesto što ga čini idealnim za iznajmljene stanove i prostore privremenog karaktera. Laminat je moguće postaviti na bilo koju suvu i ravnu podlogu, a zbog svoje male debljine u području vrata ne stvara probleme čak i pri polaganju na postojeću podnu oblogu. Ukoliko dođe do oštećenja usled ogrebotina, iste se vrlo lako mogu sanirati utrljavanjem specijalne paste koja se fino ispolira posle stvrdnjavanja, tako da oštećenje nakon toga postaje neprimetno. Zahvaljujući velikoj gustoći materijala laminat je pogodan za postavljanje na instalacije podnog grejanja. Očekivani vek trajanja laminata je od 15 – 20 godina.

Konstrukcija laminata

Laminatne podne obloge dobijaju se presovanjem drvne prerađevine na visokim temperaturama uz dodavanje sintetičkih smola. Konačan izgled dobija se lepljenjem četiri osnovna sloja (u određenim slučajevima radi se o pet slojeva). Slojevi se pod velikim pritiskom međusobno stapaju. Podlogu dobijenu na taj način karakteriše otpornost na mehaničke (neosetljiva je na razne vrste udaraca i ogrebotina), hemijske (nepromenljiva pod uticajem UV zraka) i termičke (otporna na temperature i do 180°C) uticaje.

Za laminat je posebno bitan njegov završni sloj koji se pravi od aluminijum-oksida, silicijum-karbonida ili melaninske smole i on mu pruža zaštitu od vlage, ogrebotina i toplote.

Presek laminata
  1. Zaštitni sloj ili pokrivač (overlay) je sloj po kojem hodamo i koji se nanosi na dekorativni sloj (2). Neophodan je da bi osigurao potrebne osobine laminata kao što su čvrstoća, otpornost na habanje, svetlost, vlagu, prljavštinu i slično. Obično se sastoji od lake, prozirne papirne folije natopljene veštačkom smolom. Dodavanjem određenih primesa moguće je povećati njegovu otpornost na grebanje. Za takvo nešto se koristi tvrdi mineral korund, ali i aluminijum-oksid, silicijum-karbonid ili melaninska smola. Da bi se dobila potpuna imitacija drveta, postoji mogućnost utiskivanja sitnih i finih nabora i kanala koji se mogu opipati na prirodnom drvetu.

  2. Dekorativni sloj, to je papir na kojem je odštampan odgovarajući dezen i laminatu daje lep estetski izgled. Postavlja se na gornju stranu trećeg sloja-nosive ploče. Na papiru mogu biti odštampani dezeni različitih vrsta drveta, mermera ili nekog drugog prirodnog kamena, kao i razne druge dekoracije.

    Sam vezni sloj koji se nalazi između nosivog (3) i dekorativnog (2) sloja se najčešće i ne računa kao zaseban sloj. To je lepak na bazi melanina i poliuretana i služi za spajanje dva navedena sloja (2 i 3).

  3. Nosivi sloj predstavljaju različite vrste ploča napravljene od drvnih prerađevina. Generalno, pojam drvne prerađevine obuhvata različite proizvode koji nastaju razlaganjem drveta u komadiće ili vlakna, te njihovo povezivanje (najčešće presovanjem) uz dodatak lepka odnosno smola. Ploče daju čvrstoću laminatu, ali i osiguravaju dobro prihvatanje na podlogu, kao i stabilnost i otpornost na vlagu. Za proizvodnju laminata, najčešće se koriste HDF ploče (vlaknaste ploče visoke gustine – high density fibreboard). Karakteriše ih homogena struktura, velika čvrstoća na savijanje i visoka otpornost na pritisak.

  4. Balansni sloj se nanosi s donje strane nosivog sloja. Njegov zadatak je da, kako mu i ime kaže, drži ravnotežu u napetosti sa slojevima postavljenim s gornje strane nosivog sloja. Pored toga, štiti laminat od vlage iz podloge. Time sprečava deformisanje koje bi moglo nastati pri upijanju vlage. Sastoji se od papira impregniranog smolom.

    Postoje i posebne vrste laminata koje imaju još jedan sloj koji se nalazi između nosivog (3) i dekorativnog (2) sloja. Taj sloj se sastoji od jednog ili više natronskih papira. Ovakvi laminati imaju izuzetno otpornu površinu, i koriste se, uglavnom, za podove javnih ustanova gde postoje veliki zahtevi u pogledu otpornosti na habanje. Ovi laminati su poznati pod oznakom HPL (High Pressure Laminate).

  5. Zvučna izolacija od PU, drvenih vlakana ili filca.

Vrste laminata

Laminat se klasifikuje u nekoliko vrsta u odnosu na sastav, vrste sintetičkih smola koje su upotrebljene, upotrebljeni pritisak i temperature pri presovanju.

  1. HPL (high pressure laminates) jako presovani laminat
  2. LPH (low pressure laminates) slabo presovani laminat
  3. LPL melanin, u proizvodnji korišćene samo melaninske smole
  4. LPL polyester, u njegovom sastavu dominiraju poliesterske smole
  5. LPL melanin – akril, hemijska mešavina kiselinsko-akrilnih i akrilno-melaninskih smola

Pored ove podele, postojala je potreba da se laminat klasifikuje u odnosu na uslove njegove eksplatacije. Tako je standard EN 685 definisao dve grupe laminata. Jedna je za upotrebu u privatnim kućama i stanovima a druga za korišćenje u poslovnim prostorima. Svaka od njih se deli na još tri podgrupe ili razreda u odnosu na frekventnost prostora. Laminati koji nose oznake 21, 22, 23 namenjeni su za kućnu upotrebu, dok se laminati sa oznakama 31, 32,33 koriste za javne prostore gde određene osobine, kao što su tvrdoća i otpornost na habanje, moraju posebno biti izražene.

Na osnovu načina na koji se postavlja, laminat se može podeliti u dve osnovne grupe: laminati koji se lepe i laminati koji se postavljaju “klik“ sistemom. „Klik“ sistem je brži i jednostavniji, a s obzirom da se ne koristi lepak koji zahteva sušenje, ova vrsta poda je spremna za upotrebu odmah nakon postavljanja. Bez obzira za koju se vrstu odlučite, laminat možete i sami postaviti, uz savete naših stručnjaka.

Prednosti laminata

Laminatne podne obloge predstavljaju proizvod visoke tehnologije i moderne proizvodnje, alternativu tradicionalnim drvenim podovima, koja u svim svojim karakteristikama značajno nadmašuje podne obloge od klasičnih materijala (parket, lamelni parket, druge podne obloge od drveta). Jednostavno se i brzo postavljaju (jednostavnim sistemom spajanja, daske laminata se prosto polažu na osnovu koja može biti i postojeći pod kao što je parket, laminat ili beton i dobija se, praktično, plutajući pod od laminata), imaju savršenu površinsku obradu, lako se održavaju (dovoljno ih je prebrisati vlažnom, isceđenom krpom, mada se preporučuje korišćenje sredstava namenjenih za održavanje laminata), dugotrajne su. Osim navedenog laminati imaju još mnogo prednosti – otporni su na udarce, pritiske, na visoke temperature, na vlagu i prolivenu tečnost, na razne hemikalije iz domaćinstva. Takođe, laminat je veoma pogodan i za prostorije u kojima postoji ili se planira podno grejanje jer se odlično ponaša u kontaktu sa toplotom.

Na kraju, kao posebna prednost laminata, ističe se široki spektar boja i dezena (imitacija parketa, brodskog poda, keramike i sl.).

Prednost laminata u odnosu na parket je, osim mnogo jednostavnijeg postavljanja i održavanja, i u tome što laminat ima mnogo pristupačnije cene.

Postavljanje laminata

Laminat se postavlja kao tzv. plivajući pod, što znači međusobnim spajanjem pojedinih elemenata i bez čvrstog povezivanja s podom. Budući da se drvo ''menja'' kada se menjaju temperatura i količina vlage u prostoriji, dobro je složiti ga na neko vreme (oko dva dana) u prostoriju u koju ćemo ga postavljati. Idealni uslovi su od 18°C do 20°C i od 50% do 60% vlage u vazduhu. Podloga (pod) mora biti čista, suva i ravna. Kako bi se postigla bolja ukupna zvučna i toplinska izolacija i uklonile male neravnine dobro bi bilo prvo na pod postaviti temeljni sloj, npr. od specijalnog poliplasta, rebrastog kartona ili plute. Osim toga takav temeljni sloj može poslužiti kao barijera za eventualno prodiranje vlage od poda do laminata.

Na početku postavljanja prema zidu se okreće ona strana elementa laminata koja na sebi nosi žljeb. Potrebno je pomoću odgovarajućih pločica osigurati razmak u širini od 10mm do 15mm između laminata i zida. Ovaj prostor neophodan je jer se drvo vremenom menja i "kreće".

Istovremeno laminat ne treba naslanjati direktno na zid kako se ne bi stvarala buka koja bi se prenosila i u druge prostorije. Elemente laminata je potrebno čvrsto i tesno slagati jedne uz druge kako se između njih ne bi stvorio nikakav međuprostor. Nakon otprilike jednog dana možemo hodati po laminatnom podu.

Saveti za održavanje

Idealni uslovi za laminat su temperature između 18°C i 20°C, sa relativnom vlažnoću od 40 - 70%. U uslovima povećane vlažnosti u zimskom periodu neophodno je pojačati grejanje jer prevelika vlažnost može da izazove bubrenje laminata. Obrnuto, pri smanjenoj vlažnosti, koja može biti izazvana podnim grejanjem, predlaže se korišćenje osveživača vazduha. Smanjena vlažnost može izazvati skupljanje laminata i razdvajanje letvica.

Novi laminat ima tvrdu i nepropusnu površinu i prljavština slabo prijanja na nju. Za čišćenje treba koristiti neko od namenskih sredstava koja se mogu naći na tržištu. Površinu je dovoljno prebrisati oceđenom, tek vlažnom krpom. Ni pod kojim uslovima ne treba koristiti vosak ili sredstvo za poliranje. Takođe, šmirglanje i lakiranje nije dozvoljeno. Pored ovoga, treba izbegavati korišćenje čistača na paru.

Ne morate više odustajati od autentičnosti koju ste tražili. Izuzetno široka ponuda laminatnih podova POLAR sadrži idealan pod za svaku namenu koju poželite. Pored Laminata PRO by Polar I klase u našoj ponudi može se naći i laminat II klase (rinfuz).

Rinfuz je laminat sa minimalnim oštećenjem u vidu neke fleke ili ogrebotine na površinskom, zaštitnom sloju daske. Oštećenja su takve vrste da nije cela daska neupotrebljiva, tačnije svaka daska u paketu se može iskoristiti tako da se oštećene daske prilikom ugradnje iskoriste za ukrajanja. Falc u 90% slučajeva nije oštećen, tako da ne postoje smetnje pri ugradnji. Preporuka je da se, prilikom kupovine, uzme 10% više laminata u odnosu na tačnu kvadraturu poda koji se oblaže, upravo zbog pomenutih oštećenja. Kvalitet daske je kao kod laminata prve klase, ali zbog vidljivih oštećenja u štampi površinskog sloja ne zadovoljava propisane evropske standarde po kojima bi bio rangiran u navedenu klasu. Laminat u rinfuzu nije upakovan u originalnu kutiju.

Izuzetna trajnost laminata udružena sa estetskim momentom čini da laminat bude jedan od najboljih izbora na tržištu podnih obloga danas. Te stoga ako ste u potrazi za ekonomičnim i trajnim podom, onda je Laminat PRO by POLAR idealan izbor jer pored pouzdanosti ima i prijatnu estetsku formu i može da izdrži visok stepen prohodnosti a da pritom, ne naruši kvalitet.